ZAVRŠEN DAN ZA GLASANJE U SKUPŠTINI: Poslanici usvojili rebalans budžeta
Dodajte Kurir u vaš Google izborU Skupštini Srbije danas je bio dan za glasanje, a poslanici se izjašnjavaju o 59 tačaka dnevnog reda, od kojih je prva predlog rebalansa budžeta za ovu godinu. Glasanje o tačkama dnevnog reda počelo je u 10 časova.
Sednica Skupštine završena je nešto posle 13 časova, a usvojeni su svi zakoni.
Skupština usvojila rebalans budžeta
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su rebalans budžeta za ovu godinu. Za usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu glasalo je 137 narodnih poslanika od 164 prisutna.
Prema rebalansu budžeta, ukupni prihodi i primanja državne kase planirani su u iznosu od 2.527,15 milijardi dinara, što predstavlja uvećanje od 112,45 milijardi dinara u odnosu na prvobitni budžet.
Kada je reč o prihodima, poreski prihodi planirani su u iznosu od 2.108,3 milijarde dinara, a neporeski od 382,9 milijardi dinara.
U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 83,4 odsto, neporeski sa 15,2 odsto, a donacije sa 1,4 odsto.
Privredni rast za 2026. godinu je projektovan na 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok se očekuje da će BDP u apsolutnom iznosu u ovoj godini iznositi 95,3 milijarde evra. Projektovano je da javni dug na kraju ove godine iznosi 43,8 odsto na centralnom nivou vlasti, a 44,2 odsto na nivou opšte države.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je u Skupštini obrazlagao predloženi rebalans, rekao je da je za kapitalne investicije planirano 779,9 milijardi dinara ili 7,0 odsto BDP, a za paket pomoći građanima iz budžeta 734,4 miliona evra.
Za zdravstvo je planirano 28,3 milijarde dinara više, između ostalog namenjenih za lečenje retkih bolesti, inovativne lekove, za nastavak velikih projekata poput izgradnje Tiršove 2.
Rebalansom budžeta opredeljeno je oko 25 milijardi dinara više za oblast socijalne zaštite, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za Alimentacioni fond i za sprovođenje Zakona roditelj-negovatelj.
Za ostvarivanje prava iz Alimentacionog fonda namenjeno je 60,7 miliona dinara, a za roditelje- negovatelje 591,5 miliona dinara. Za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije odvojeno je 315,9 milijardi dinara. Rebalansom je namenjeno i više novca za puteve, pa je novac opredeljen za nastavak svih aktuelnih kapitalnih projekata od Ekspa do Moravskog koridora, Dunavske magistrale, "Smajlija" u Vojvodini, kao i za početak radova na putu "Vožd Karađorđe".
Poslanici usvojili zakon o jednokratnoj finansijskoj podršci - penzioneri, dečji dodatak
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.
Za Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu glasao je 141 poslanik.
Poslanici su usvojili i predlog kojim se utvrđuje postojanje naročito opravdanih razloga da ovaj zakon stupi na snagu ranije od 8. dana od dana objavljivanja, a za taj predlog su glasala 142 poslanika.
Zakonom o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu obezbeđuje se pružanje jednokratne finansijske podrške određenim kategorijama stanovništva, kao i jednokratne novčane naknade punoletnim građanima.
Jednokratna finansijska podrška biće isplaćena penzionerima i licima koja su ostvarila pravo po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, roditeljima, odnosno starateljima koji ostvaruju pravo na dečji dodatak, nosiocima prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnicima boračkog dodatka, kao i borcima koji ne ostvaruju pravo na borački dodatak.
Jednokratna novčana naknada, shodno odredbama ovog zakona, biće isplaćena onima koji nemaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, a punoletni su i imaju državljanstvo Srbije.
Zakonom je propisano da isplata ove dve vrste pomoći počinje u septembru, a kako je najavio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je zakon obrazlagao i branio u Skupštini, isplata jednokratne finansijske podrške počeće 14. septembra, a jednokratna novčana naknada biće isplaćena između 22. i 25. septembra.
Što se tiče jednokratne finansijske podrške, penzionerima čija penzija za avgust iznosi do 31.092,11 dinara isplatiće se po 35.000,00 dinara, onima čija penzija je između 31.092,12 i 56.822,00 dinara biće isplaćeno po 27.500,00 dinara a onima koji primaju više od 56.822,00 dinara po 20.000,00 dinara.
Za roditelje dece koja imaju pravo na dečji dodatak jednokratna pomoć iznosi 25.000 dinara po detetu. Toliko će dobiti i nosioci prava na novčanu socijalnu pomoć i korisnici boračkog dodatka, a borci koji nemaju pravo na ovaj dodatak po 10.000 dinara.
Propisano je da ako neko ispunjava kriterijume da se rasporedi u više od jedne kategorije, jednokratna finansijska podrška mu se isplaćuje u visini koja je predviđena za onu kategoriju za koju je iznos jednokratne finansijske podrške najviši.
Ako neko ispunjava kriterijume da se rasporedi u više kategorija za koje je iznos jednokratne finansijske podrške isti, raspoređuje se u odgovarajuću kategoriju prema sledećem redosledu: korisnik dečjeg dodatka koji ostvaruje pravo na dečji dodatak za jedno dete, nosilac prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnik boračkog dodatka.
Što se tiče jednokratne novčane naknade, ona je zapravo naknada koju Republika Srbija odnosno Ministarstvo finansija isplaćuju preko Uprave za trezor, u skladu sa ovim zakonom, primaocu jednokratne novčane naknade i to u iznosu od 6.000 dinara.
Prijava za uplatu jednokratne novčane naknade podnosi se od 7. do 21. septembra, elektronski preko portala Uprave za trezor.
Građani koji su stekli besplatne akcije po Zakonu o pravu na besplatne akcije, 6.000 dinara dobijaju po tom osnovu i ne moraju da se prijavljuju za pomoć, a ostali bi trebalo da se prijave u navedenom periodu.
Građani koji nisu sigurni da li u evidenciji Ministarstva privrede imaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije, na portalu Uprave za trezor moći će da provere imaju li taj status ili bi trebalo da se prijave.
Skupština Srbije usvojila izmene i dopune zakona "Svoj na svome"
Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome), koji je podnela Vlada Srbije.
Za zakon je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo 20, nije bilo uzdržanih. Poslanici su usvojili predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja. Izmene ne menjaju osnovne ciljeve i koncepciju Zakona, već predstavljaju odgovor na pitanja koja su se pojavila isključivo u njegovoj primeni i koja pogađa značajan broj građana.
Kao jedan od primera izdvojio se položaj vlasnika porodičnih stambenih objekata u seoskim sredinama čija površina prelazi 400 metara kvadratnih, navedeno je u obrazloženju.
U najvećem broju slučajeva reč je o porodičnim kućama koje nisu namenjene tržištu niti obavljanju privredne delatnosti, već predstavljaju višegeneracijske porodične objekte, građene u različitim periodima iu skladu sa potrebama domaćinstva.
Dosadašnje zakonsko rešenje nije u dovoljnoj meri pravilo razliku između takvih objekata i objekata komercijalne namene, zbog čega je u praksi uočen potreban prostor za pravno normiranje. Primenom važećih odredaba ovi objekti dovode se u isti položaj sa objektima izgrađenim radi ostvarivanja profita, što nije u skladu sa ciljem Zakona o zaštiti prava na stanovanje i omogući pristupnu formalizaciju porodičnih domova.
Izmenama se otklanjaju nedoumice nastale u primeni, obezbeđuje se ravnopravniji položaj građana i dodatno unapređuje ostvarivanje osnovnog cilja Zakona, uz očuvanje njegove pravne sigurnosti i efikasnosti. Predloženo rešenje zadržava socijalni karakter Zakona za prvih 400 metara kvadratni, dok se za površinu iznad tog praga uvodi prava naknada po kvadratnom metru, po uzoru na model koji je Zakonom već predviđen.
Na ovaj način se čuva socijalna svrha Zakona, uspostavlja se pravedniji sistem naknade, sprečava se izjednačavanje porodičnih kuća sa komercijalnim objektima, povećava se broj građana koji će pristupiti formalizaciji svojih objekata, ostvaruju se dodatni prihodi bez narušavanja osnovnog koncepta Zakona, navedenog u obrazloženju.
Predviđene izmene ne predstavljaju uvođenje novih povlastica, već uspostavljanje pravog sistema naknade, kojim se različite životne i pravne situacije uređuju na različite načine, au skladu sa načelom jednakosti propisanim Ustavom Srbije. Osim toga izvršena su određena terminološka usklađivanja, ispravljanje tehničkih grešaka, te preciziranje pojedinih odredbi u svrhu postizanja tačnog upisa nepokretnosti, a što je u interesu pravne sigurnosti svih građana.
Set zakona iz oblasti pravosuđa usvojen u Skupštini, među njima Zakon o Pravosudnoj akademiji
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas set zakona iz oblasti pravosuđa, među kojima je i Zakon o Pravosudnoj akademiji.
Za Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je podnela Vlada, glasao je 141 poslanik. Skupština je usvojila i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu.
Poslanici su usvojili i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o dopunama Zakona o lobiranju.
Zakon o Pravosudnoj akademiji, kako je navedeno u obrazloženju, uređuje pitanje statusa ove ustanove, njenih organa upravljanja, finansiranja, obuke sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Definiše se cilj rada Akademije, odnosno pružanje teorijske i praktične obuke koja doprinosi profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) imaju ulogu stručnog nadzora nad radom Akademije, kroz nadgledanje rada, vrednovanjem kvaliteta rada stručnih organa Akademije, kao i mentora i predavača, na način kojim se ne ugrožava institucionalna samostalnost Akademije.
Delatnost Akademije je taksativno postavljena i predviđa organizovanje i sprovođenje i prethodne i stalne obuke, uključujući i prijemni i završni ispit za prethodnu obuku, ali i prijemni ispit za sudijske i javnotužilačke pripravnike, kao i obuku predavača i mentora.
Definisan je i krug poslova koje Akademija fakultativno obavlja, odnosno poslova koji se tiču stručnog usavršavanja advokata i nosilaca pravosudnih profesija, njihovih pripravnika i pomoćnika (javnobeležničkih), što se pretpostavlja zaključivanjem ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, Komore javnih izvršitelja i Javnobeležničke komore.
Predlog zakona predviđa tri organa Akademije i to Upravni odbor (UO), koji upravlja Akademijom i broji 11 članova, direktora koji je izvršni organ Akademije i Programski savet koji je stručni organ, dok su detaljno regulisana pitanja sastava, nadležnosti, načina rada i naknada za rad sva tri organa.
U sastav UO, koji upravlja Akademijom, ulazi pet sudija koje imenuje VSS od kojih se dvoje imenuje na predlog udruženja sudija, četiri javna tužioca koja imenuje VST, od kojih jednog na predlog udruženja tužilaca.
Pored njih, dva člana imenuje Vlada, jednog iz reda profesora pravnog fakulteta, odnosno iz reda naučnih savetnika ili naučnih saradnika u oblasti pravnih nauka, a drugog iz reda zaposlenih u Akademiji.
Programske obuke sprovode mentori, koji mogu biti samo sudije i javni tužioci, i predavači kao posebno obučena lica iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, ali i drugih profesija. U sastav Ispitne komisije ulaze isključivo sudije i tužioci koje imenuju VSS i VST, dok članovi UO i Programskog saveta ne mogu biti deo Ispitne komisije.
Uređeno je ocenjivanje na prijemnom ispitu, ali i pravni lek na ocenu pisanog dela ispita, dok je odlučivanje o žalbi povereno Žalbenoj komisiji u čiji sastav ulaze sudije i javni tužioci koje imenuju pravosudna tela na predlog Upravnog odbora.
Posle utvrđivanja rang-liste, a pre njenog objavljivanja, Ispitna komisija dostavlja izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang-listom VST i VSS, koji mogu poništiti prijemni ispit, ako odbiju izveštaj uz obrazloženje takve odluke.
Protiv takve odluke VST ili VSS kandidat koji je učestvovao na ispitu može pokrenuti upravni spor. Trajanje obuke zavisi od dužine radnog iskustva kandidata nakon položenog pravosudnog ispita, te ukoliko ima do dve godine radnog iskustva nakon položenog pravosudnog ispita, prethodna obuka za njega traje 24 meseca.
Oni korisnici koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva za njih prethodna obuka traje 12 meseci, dok je prethodna obuka u trajanju od šest meseci rezervisana za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje četiri godine radnog iskustva, a tri meseca za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje šest meseci radnog iskustva.
Predlog ovog zakona je razmatrala Venecijanska komisija, koja je u svom mišljenju dala pozitivnu ocenu.
Skupština usvojila predlog rebalansa budžeta u načelu, u toku glasanje o amandmanima
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas u načelu predlog rebalansa budžeta za ovu godinu. Za usvajanje u načelu Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu glasalo je 138 od 164 prisutna poslanika, 29 je bilo protiv, 1 uzdržan.
U toku je glasanje o amandmanima na ovaj predlog zakona. Na predlog rebelansa budžeta podneto je 166 amandmana, a Odbor za finansije i Vlada Srbije ih nisu prihvatili.
U sali su prisutna 164 poslanika
Poslanici Skupštine Srbije glasaju o više zakonskih predloga, među kojima i o rebalansu budžeta. U sali su prisutna 164 poslanika.
Poslanici se izjašnjavaju i o više zakona iz oblasti finansija, kao i o merama za ublažavanje posledica energetske krize i rasta troškova života.
Glasaju i o predlozima i izmenama zakona iz oblasti pravosuđa, sprečavanja korupcije, elektronske uprave, medija i upisa prava na nepokretnostima.
Pred poslanicima je i predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2025. godinu.
Među tačkama za koje se glasa su i predlozi zakona o zaduživanju Srbije za finansiranje infrastrukturnih projekata, uključujući auto-put Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, više brzih saobraćajnica i naftovod Srbija–Mađarska.
Poslanici se izjašnjavaju i o više međunarodnih sporazuma, među kojima su oni sa Angolom, Alžirom i Azerbejdžanom, kao i o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope za obnovu zdravstvenih centara.
Glasa se i o izveštajima više državnih institucija za 2025. godinu, kao i o predlozima odluka koje su podneli nadležni skupštinski odbori.
Poslanici vladajuće koalicije najavili su da će podržati predložena zakonska rešenja tokom načelne rasprave i rasprave u pojedinostima o amandmanima na predloge zakona, dok su poslanici opozicije kritikovali predložene zakone.
Vanredno zasedanje parlamenta, koje je počelo 24. avgusta, sazvala je predsednica Skupštine Ana Brnabić na zahtev 109 narodnih poslanika.
Kurir.rs/RTS